"TOG DANA SAM UMRO": Toti otvorio dušu i RASPLAKAO SVE! Za pokojnim ocem i dalje pati, a reči o SINIŠI MIHAJLOVIĆU slamaju srca!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Frančesko Toti je na promociji autobiografije 'Oltre' govorio o bolnom odlasku iz fudbala, strahu od smrti i gubitku oca Enca.
- Prisjetio se i prijatelja Siniše Mihajlovića, uz poruku da mu i dalje deluje kao da je pored njega.
- Izrazio je razočaranje što ga Roma godinama nije pozvala na razgovor o mogućem povratku u klub.
Legendarni kapiten Rome Frančesko Toti otvorio je dušu na promociji autobiografije "Oltre". Govorio je o bolnom odlasku iz fudbala, strahu od smrti, pokojnom ocu i prijatelju Siniši Mihajloviću, ali i o razočaranju zbog odnosa sa voljenim klubom.
Frančesko Toti godinama je bio mnogo više od fudbalera. Bio je simbol Rome, kapiten kojem su se divili milioni navijača i čovek koji je gotovo čitavu karijeru proveo u dresu kluba iz svog rodnog grada. Ipak, iza trofeja, golova i ovacija krila se i druga strana njegove priče - ona obeležena gubitkom, bolom i teškim suočavanjem sa životom nakon fudbala.
Na promociji autobiografije "Oltre", održanoj u Rimu, legendarni Italijan otvorio je dušu pred publikom i prisetio se trenutaka koji su mu zauvek promenili život. Naslov knjige, koji se može prevesti kao "S one strane", simbolično upućuje na ono što dolazi nakon fudbala, ali i na lične granice koje čovek mora da pređe kako bi nastavio dalje.
A njegove reči o odlasku iz Rome izazvale su posebne emocije.
"Tog dana sam, na neki način, umro"
Za Totija završetak karijere nije bio običan oproštaj od sporta. Bio je to kraj života na koji je navikao od detinjstva, trenutak kada je morao da se odvoji od svega što ga je decenijama određivalo.
- Tog dana sam, na neki način, umro. Bio je to oproštaj koji nisam želeo i koji nisam mogao da doživim onako kako sam zamišljao - priznao je nekadašnji kapiten Rome.
Poslednji meč odigrao je 28. maja 2017. godine, kada se pred navijačima na stadionu Olimpiko oprostio od fudbala. Iako je znao da će jednog dana morati da završi karijeru, stvarnost ga je pogodila mnogo snažnije nego što je očekivao.
Posle godina ispunjenih treninzima, utakmicama i životom u svlačionici, ostao je pred nepoznatim izazovom - kako nastaviti dalje kada nestane ono što je predstavljalo čitav njegov svet?
Toti je priznao da se osećao izgubljeno i da mu je bilo teško da pronađe novi smisao. Fudbal mu je dao gotovo sve, ali mu je odlazak sa terena pokazao koliko je teško zatvoriti poglavlje koje je trajalo decenijama.
Bol zbog oca koji više nije tu
Posebno emotivan trenutak nastao je kada se Toti prisetio svog oca Enca, koji je preminuo u oktobru 2020. godine.
Za legendu Rome otac je bio mnogo više od roditelja. Bio je oslonac, čovek koji ga je pratio kroz život i pomagao mu da ostane čvrsto na zemlji uprkos slavi i velikim sportskim uspesima.
Govoreći o njemu, Toti nije mogao da sakrije koliko mu nedostaje.
- Platio bih suvim zlatom da ga ponovo imam pored sebe, samo da mu kažem koliko ga volim - poručio je.
Iza ovih reči krije se bol koji ni vreme ni uspeh ne mogu u potpunosti da izbrišu. Toti je godinama bio naviknut da bude oslonac drugima, ali ga je gubitak oca podsetio da postoje trenuci u kojima ni slava ni novac ne mogu da nadoknade ono što je zauvek izgubljeno.
Strah od smrti koji ne uspeva da potisne
U svojoj ispovesti Toti je govorio i o strahu od smrti, temi o kojoj se retko otvara čak i među najbližima.
- Više se ne plašim oproštaja od fudbala koliko se plašim smrti. Često razmišljam o tome i ta misao mi se stalno vraća - priznao je.
Na njegove strahove dodatno je uticalo teško iskustvo iz 2020. godine, kada se, nedugo nakon smrti oca, i sam ozbiljno razboleo od koronavirusa. Tada se suočio sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, a bolest je došla u periodu već obeleženom porodičnom tragedijom.
Toti je kasnije govorio o tome koliko ga je to iskustvo potreslo. Čovek koji je na fudbalskom terenu delovao gotovo nepobedivo morao je da se suoči sa neizvesnošću koju nije mogao da kontroliše.
Upravo zato njegova autobiografija "Oltre" nije samo priča o sportskim uspesima. To je i priča o životu izvan stadiona, o strahovima koje čovek nosi u sebi i o pokušaju da pronađe snagu kada se suoči sa gubitkom.
Siniša Mihajlović zauvek u njegovom srcu
Toti se prisetio i Siniše Mihajlovića, velikog prijatelja i jednog od najznačajnijih fudbalskih imena koje su povezivale Srbiju i Italiju.
Mihajlović je preminuo u decembru 2022. godine, posle duge borbe sa leukemijom. Njegova smrt potresla je fudbalski svet, a Toti je i ovom prilikom pokazao koliko mu je značilo njihovo prijateljstvo.
- Ponekad imam osećaj kao da je još uvek ovde, pored mene - poručio je.
Emocije su ga savladale kada se dotakao pokojnog oca.
- Platio bih suvim zlatom da ga ponovo imam pored sebe, samo da mu kažem koliko ga volim - kaže "Princ Rima".
Njihov odnos nije se zasnivao samo na fudbalu već i na međusobnom poštovanju i bliskosti. Za Totija je Mihajlović bio čovek snažnog karaktera, neko čije prisustvo ostaje u sećanju i nakon što ga više nema.
Upravo takve uspomene daju posebnu težinu njegovoj ispovesti. Iza slavnih sportskih karijera ostaju ljudi, prijateljstva i trenuci koji se ne mogu ponoviti.
Sedam godina bez poziva iz Rome
Iako je gotovo čitavu karijeru posvetio Romi, Toti nije krio razočaranje zbog odnosa sa rukovodstvom kluba nakon završetka igračke karijere.
Nekadašnji kapiten govorio je o tome da godinama nije dobio poziv koji bi otvorio mogućnost ozbiljnijeg razgovora o povratku u klub.
- Za sedam-osam godina nisu me pozvali. Za sastanak je potrebno dvoje. Ako druga strana nema istu želju, onda nema smisla insistirati - poručio je.
Njegove reči otkrivaju da ljubav prema Romi i razočaranje zbog odnosa sa ljudima koji vode klub mogu da postoje istovremeno.
Toti je, međutim, ostavio otvorena vrata. Njegova privrženost klubu nije nestala, a navijači i dalje u njemu vide jednu od najvažnijih figura u istoriji Rome.
Porodične rane i nada da će ga deca razumeti
U autobiografiji se Toti osvrnuo i na privatni život, uključujući razvod od Ilari Blazi i izazove koji su pratili porodične promene.
Priznao je da mu teško pada kada se o njegovom privatnom životu govori u javnosti i da se nada da će s vremenom neke stvari biti jasnije njegovoj deci.
- Nadam se da će jednog dana razumeti – poručio je.
Za čoveka koji je tokom karijere bio naviknut na pritisak punih stadiona, medijsku pažnju i odgovornost kapitena, porodični problemi predstavljaju drugačiju vrstu iskušenja.
U tim trenucima ne postoje golovi kojima se rešava problem niti utakmice koje mogu da poprave sve. Ostaje samo nada da će vreme doneti razumevanje i da će porodične veze ostati snažne.
Od princa Rima do života s one strane fudbala
Frančesko Toti ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Rome. Za prvi tim kluba odigrao je 786 zvaničnih utakmica, postigao 307 golova i upisao 197 asistencija. Sa reprezentacijom Italije osvojio je Svetsko prvenstvo 2006. godine.
Njegova odanost jednom klubu učinila ga je simbolom fudbala u kojem su emocije, pripadnost i vernost imale posebnu vrednost.
Ipak, autobiografija "Oltre", odnosno "S one strane", govori o onome što počinje kada se završi igračka karijera. O životu bez stadiona, suočavanju sa gubicima, porodičnim izazovima i pokušaju da se pronađe novi smisao.
Toti je pokazao da čak ni fudbalske legende nisu imune na strah, tugu i osećaj praznine. Iza čoveka koji je decenijama bio idol navijača nalazi se neko ko, baš kao i svi drugi, mora da pronađe način da nastavi dalje.
Možda je upravo to suština naslova njegove knjige: ono što dolazi s one strane fudbala, kada se reflektori ugase, a čovek ostane sam sa svojim uspomenama, gubicima i nadom da najbolje tek dolazi.